Zvonko Bogdan Ova pisma refren nema

Obzirem se oko sebe,
Vidim da mi nesto fali,
Zelim stalno proslost dotaci.
Lutam dokle oci vide,
Trazim salas moga dide,
A znam da ga necu pronaci.
Izmicu mi sve starine,
Lipe rici iz daljine
Sve to ima neki cudan put.
Sirotinja tiho place
U budzaku svog zivota
I moli se Bogu uzalud.

Ova pisma refren nema,
Misli su se razastrle svud,
U dusi mi tuga spava,
A da krenem nemam vise kud.
Ova pisma refren nema,
Misli su se razastrle svud,
U srcu mi tuga drima,
A da krenem nemam vise kud.

Porusise sve salase
I dudove krajputase,
Sto su nasu dusu imali.
Prodadose sve mijane,
Zatvorise sve bircuze
Di su nasi stari svracali.
Konji rzu ko i prije
I psi laju isto tako
Ko de neki salas cuvaju.
Tamburasi muku muce
Da se u kafanu vrate
I da opet tiho sviraju.

Ova pisma refren nema,
Misli su se razastrle svud,.
U dusi mi tuga spava,
A da krenem nemam vise kud.
Ova pisma refren nema,
Misli su se razastrle svud,
Drugcije se danas zivi,
A da krenem nemam vise kud.